Ko su preduzetnici sa društvenom misijom u Srbiji?

Datum: petak 14 августа, 2020 | autor: S.P.

Preduzetništvo sa društvenom misijom (social impact entrepreneurship) je bez sumnje specifična vrsta poduhvata. Osim profita, preduzetnik želi i da reši neki postojeći problem u svom okruženju. Nephodno je ubediti investitore da vaša ideja ima potencijal da uspe, a istovremeno ostati veran prvobitnoj viziji i cilju koji želite da postignete. U prethodnim tekstovima u okviru serijala “Moć inspiracije – preduzetnici sa društvenom misijom” razgovarali smo sa osnivačima kompanija sa društvenom misijom iz Izraela, zemlje koja je u potpunosti prepoznala važnost ove vrste preduzetništva. Ipak, preduzetnišvo sa društvenom misijom nije ograničeno samo na Izrael, a stiče se utisak da sve više preduzentika u Srbiji ima svest o značaju rada na problemima sa kojima se suočavamo.

O podsticanju preduzetništva sa društvenom misijom u Srbiji kao i primerima ovakvih poduhvata razgovarali smo sa Stefanom Đokićem, jednim od osnivača startapa Take Care i Sarom Čortan, koordinatorkom programa Social Impact Award u Srbiji.

Šta znači pokrenuti kompaniju sa društvenom misijom u Srbiji? 

Biti mlad preduzetnik u Srbiji nije nimalo lako, ali na primeru Stefana Đokića možemo videti da je daleko od nemogućeg. On ima 25 godina i po struci je softverski inženjer, a nakon prvog pokušaja osnivanja startapa 2018. godine, Đokić je sa još šestoro kolega počeo da razvija ideju za startap pod nazivom Take Care. “Postoji mnogo razloga koji su bili, i dalje su, motivacija za svet preduzetništva, ali jedan koji se istakao kao prvi i najbitniji, jeste mogućnost da rešavam aktuelne probleme u svetu kombinacijom svoje empatične prirode i znanja i iskustva u tehnologijama”, navodi Đokić u razgovoru za Talas.

Stefan Đokić, osnivač startapa Take Care; foto: lična arhiva

Ideja iza startapa Take Care jeste razvijanje “pametnog” dispenzera lekova, koji će dodatno pratiti i aplikacija. S obzirom na to da je čovečanstvo uspelo da značajno produži prosečan životni vek, izazov sa kojim se suočavamo jeste pružanje adekvatne nege starijima. Đokić naglašava da se problem javlja prilikom uzimanja terapije, kada stariji pacijeti često zaborave da uzmu lek ili uzmu pogrešnu dozu. S druge strane, nega starijih sugrađana je važna i za sve one koji se nalaze u ulozi njihovih negovatelja. “Dispenzer omogućava automatsko sortiranje, izbacivanje lekova kao i automatizovanu signalizaciju (svetlosnu i zvučnu) da lek treba da se popije. Starija osoba treba samo da uzme lekove koje dispenzer izbaci u tačnoj dozi u tačno vreme. Aplikaciju koristi osoba koja vodi računa o starijima. Aplikacija se koristi za podešavanje terapije, uvid u (ne)popijene lekove u realnom vremenu, generisanje statistike i izveštaja o uzimanju terapije”, opisuje Đokić.

“Pametni” dispenzer lekova je i dalje u fazi razvoja finalnog Minimum Viable Product (MVP), sa kojim će Take Care izaći na pre-order tržište. Cena proizvoda biće značajno manja, a MVP će se koristiti za testiranje u realnim situacijama.

“Do ideje je došlo na jednom IoT (Internet of things) takmičenju na kom smo učestvovali kolega Nenad i ja. Tada je ideja bila napraviti sistem “pametne” kuće koja bi vodila brigu o starijim ljudima. Tada sam i kreirao naziv Take Care. Kasnije smo oformili tim koji čine 6 momaka i krenuli u razvoj sistema. Bili smo dodatno inspirisani činjenicom da u svetu postoji preko 50 miliona ljudi sa nekom vrstom demencije i da taj broj vrtoglavo raste za po 10 miliona godišnje, da toliki broj ljudi ima dosta problema sa uzimanjem lekova. Događaj koji je dodatno podstakao da krenemo samo sa jednim delom pametne kuće – dispenzer lekova, jeste bio u porodici jednog od naših suosnivača, čija je baka uzela pogrešne lekove”, ističe Đokić. On dodaje da trenutno Take Care tim čini šest suosnivača, kao i troje volontera.

“Izazova je bilo dosta jer smo sva šestorica inženjeri/studenti inženjerstva elektrotehnike i računarstva, bez znanja iz oblasti ekonomije, biznisa i prava. Ali učimo u koraku, tako da do sada nismo naleteli na nešto što nam je zaista predstavljalo problem koji ne možemo rešiti”, poručuje Đokić.

Kako da stvorimo više kompanija sa društvenom misijom u Srbiji? 

S obzirom na to da poslovna klima u Srbiji nije najpovoljnija za buduće preduzetnike, a naročito za one sa širom društvenom misijom, svako ko razmišlja o započinjanju biznisa suočava se sa brojnim preprekama. Upravo na osnovu potrebe za podsicanjem mladih da se upuste u svet preduzetništva došlo je do takmičenja Social Impact Award (SIA) koje je prvobitno nastalo u Beču 2009. godine, a već šest godina ga u Srbiji realizuje organizacija Razlivalište.

Social Impact Award je takmičenje ideja koje pruža priliku mladima da pokrenu sopstveni biznis, reše problem iz svog okruženja, ali i da izaberu socijalno preduzetništvo kao potencijalni izbor svoje karijere. Program se sastoji od nekoliko faza: nakon zatvaranja konkursa, od svih pristiglih prijava, zajedno sa stručnim žirijem, biramo 10 najboljih timova koji ulaze u proces tromesečne inkubacije. Tokom ovog perioda timovi dobijaju svoje mentore ili mentorke, i sa njima rade na daljem usavršavanju svojih projekata”, ističe za Talas Sara Čortan, koordinatorka SIA programa u Srbiji. Ona dodaje da inkubacija takođe podrazumeva održavanje radionica i edukacija, džeparac i uključivanje zajednice kroz glasanje na društvenim mrežama. Nakon toga sledi SIA dodela nagrada gde, od 10 timova, stručni žiri bira 3 tima koja osvajaju dalju finansijsku podršku u vrednosti od 1.500 evra, kao i dalju mentorsku podršku u naredna tri meseca. SIA je internacionalni projekat, pa se nakon izbora pobednika u svakoj zemlji gde se realizuje, održava veliki međunarodni događaj – SIA samit.

“Kada uzmemo u obzir postojeće probleme, kao i ljudski altruizam i želju za promenama, dolazimo vrlo jednostavno do pojma socijalnog preduzetništva. To je nešto što mlade pokreće, jer pored pozitivnog društvenog uticaja postoji i velika šansa da razviju sopstvene biznise. Ipak postoje brojni izazovi sa kojima se socijalni preduzetnici suočavaju. Međutim, uzimajući u obzir sve okolnosti, mladi su ipak vrlo motivisani da kreiraju promene, a mi smo tu da ih podržimo i ispratimo”, naglašava Čortan. Ona dodaje da postoji širok spektar problema koje mladi preduzetnici žele da reše, ali da se uglavnom opredeljuju za ekološke ili društvene probleme.

Nema sumnje da pred svakim ko želi da osnuje preduzeće postoje brojne prepreke, a Čortan naglašava da je za uspeh neophodna spremnost za konstantno učenje i usavršavanje, odgovarajući izbor biznis modela, istraživanje konkurencije i stalno ispitivanje ciljne grupe. “Povratna informacija potencijalnih korisnika je od velikog značaja za dalje usmeravanje i rad. Ovo su brojni izazovi sa kojima se suočavaju preduzetnici kako u svetu tako i kod nas. Često učesnicima našeg programa govorimo o aspektu inovativnosti. Nije neophodno da izmislite točak, ali možete da donesete točak u Srbiju. U takvim slučajevima, da bi sve funckionisalo, bitno je koliko su ljudi sa naših prostora otvoreni da prihvate ono što vi kao preduzetnik nudite, da se zainteresuju i da vam veruju”, ističe Čortan. Ona dodaje da se potencijalni problemi mogu da se jave ukoliko realizacija zavisi od odobrenja različitih državnih ustanova. “Imali smo slučajeve gde su projekti bili dobro osmišljeni, ali naš sistem u tom polju nije bio dovoljno otvoren za bilo kakve promene. I u takvim situacijama ohrabrujemo mlade da ne odustaju, već da modifikuju svoj plan tako da realizacija ideje bude zaista uspešna”, kaže Čortan.

Tokom realizacije Social Impact Award programa u Srbiji više od 15 timova nagrađeno je finansijskom podrškom od 1.500 evra, a preko 30 projekata je ostvarilo dalju ekspertsku i mentorsku podršku koja je takođe vrlo važna, podseća Čortan. “Neki timovi i dalje rade na svojim idejama, razvili su biznise i značajno ih unapredili. Isto tako, neki od njih su izmenili svoje projekte, preformulisali ih i usmerili u drugom pravcu. Naravno, postoje i oni timovi koji se više ne bave svojim idejama na kojima su radili tokom projekta, ali i to je sve normalna stvar. Rad svakoga od njih nije linearan proces, on iziskuje konstantno usavršavanje, istraživanje ciljne grupe, kao i testiranje prototipa. Vrlo je važno da se uzimaju u obzir potrebe i zainteresovanost ciljne grupe, budući da je raditi nešto bez povratne informacije veliki rizik postojanja krajnjih korisnika”, zaključuje Čortan.

Preuzeto sa: https://talas.rs/2020/08/14/ko-su-preduzetnici-sa-drustvenom-misijom-u-srbiji/?fbclid=IwAR3ZqXvAmF4YoIvl0k9XMY5mTv4sFz99NDrOGZrf_Daalgv3MzHrrTcHqSI