Predlog javne politike „Mogućnost razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou u Srbiji“

Datum: četvrtak jun 27, 2019 | autor: S.P.

Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt“ iz Kruševca je izradilo Predlog javne politike „Mogućnost razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou u Srbiji“ koji je namenjen svim lokalnim samoupravama u Srbiji. U ovom dokumentu analiziraju se mehanizmi pomoću kojih je moguće stvoriti stimulativni ambijent za razvoj socijalnog preduzetništva kao inovativnog modela poslovanja koji može značajno unaprediti kvalitet života našeg stanovništva.

Socijalno preduzetništvo može da ublaži veoma važne probleme osobene za naše društvo, koje se nalazi u dugotrajnoj višedecenijskoj tranziciji, sa nedovoljno razvijenom ekonomijom, niskim zaradama zaposlenih, visokom stopom nezaposlenosti i velikim potrebama za socijalnom zaštitom, što je sve dovelo do značajnih posledica po društvo. Opšteprihvaćeno stanovište u stručnoj javnosti je da razvoj socijalnog preduzetništva može da dovede do smanjenja nezaposlenosti, opšteg jačanja ekonomije, poboljšanja položaja socijalno ugroženih grupa i njihovog uključivanja u život zajednice, aktiviranja neiskorišćenih ljudskih potencijala, smanjenja potrebe za podrškom zajednice putem socijalnih davanja, što sve dovodi do poboljšanja kvaliteta života u zajednici.

Kombinovanjem metoda rada profitnih i neprofitnih organizacija, participacijom, volontiranjem, umrežavanjem različitih aktera u lokalnim zajednicama socijalni preduzetnici prepoznaju probleme u lokalnim zajednicama, nalaze najbolja, najodrživija rešenja za i svojim mikrointervencijama pokazuju kako može da funkcioniše inkluzivna zajednica.

Socijalni preduzetnici razvijaju programe radne integracije, nude proizvode i usluge koje služe i široj populaciji građana, unapređujući i njihov kvalitet života. Socijalna preduzeća razmišljaju i o svom „zelenom otisku“, te im je briga o zaštiti životne sredine jednako važna kao i rešavanje društvenih problema, pa se sa pravom smatra da mogu da budu značajni akteri I jedan od nosilaca održivog razvoja našeg društva u budućnosti.

U Srbiji ne postoji jedinstven zakon koji reguliše ovaj način poslovanja. Zakoni o udruženjima, fondacijama i zadužbinama, privrednim društvima, zadrugama, profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, poreski zakoni, Zakon o radu i drugi propisi daju opšti okvir socijalnim preduzetnicima da posluju. Nisu idealni, ali predstavljaju solidnu osnovu koja je omogućila da u Srbiji već posluje oko 400 preduzeća ovog tipa.

Lokalne zajednice mogu samostalno dosta da učine na stvaranju stimulativnog ambijenta za razvoj socijalnog preduzetništva, uz korišćenje nadležnosti koje imaju lokalne samouprave i angažovanjem postojećih resursa. Ne čekajući na državu da donese odgovarajuće zakonsko rešenje, inovativne lokalne samouprave sa vizijom razvoja zajednice imaju na raspolaganju čitav niz mogućnosti, kao što su određivanje kriterijuma za definisanje socijalnih preduzetnika, kreiranje podsticajnih finansijskih mera za razvoj socijalnog preduzetništva i mera za pružanje olakšica u poslovanju, podsticajni tretman prilikom određivanja kriterijuma za dodelu ugovora u javnim nabavkama, uvodjenje modela socijalnih javnih nabavki, obezbeđivanje prostornih i materijalnih resursa za podršku socijalnim preduzetnicima, podrška u promociji socijalnog preduzetništva i dr.

Predlog javne politike možete preuzeti OVDE.


Ova aktivnost je deo projekta „Glas zajednice u EU integracijama – Podsticaj dijaloga OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika“, koji ima za cilj da doprinese procesu evropskih integracija osnaživanjem organizacija civilnog društva da preuzmu aktivnu ulogu u procesima donošenja politika i odlučivanja na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u Srbiji.

Projekat realizuje konzorcijum organizacija civilnog društva koji predvodi Fondacija „Trag“ iz Beograda, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Medija i reform centrom Niš, Forumom civilne akcije „Forca“ iz Požege, Centrom za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Edukativnim centrom Kruševac, Timočkim omladinskim centrom iz Zaječara, Proaktiv iz Niša i Evrokontakt iz Kruševca. Projekat finansira Evropska unija kroz Program podsticaja civilnog društva 2015.