Socijalnim preduzećima treba podrška

Datum: ponedeljak 26 марта, 2018 | autor: S.P.

Radio televizija Srbije je na inicijativu Kancelarije za socijalno preduzetništvo Kruševac snimila prilog o socijalnom preduzetništvu. Veoma smo zadovoljni što je nacionalna televizija pokazala interesovanje za temu kojom se bavimo zajedno sa Agencijom za regionalni razvoj Rasinskog okruga.

Prema statistici, u Srbiji posluje više od 1.100 socijalnih preduzeća, i u njima radi više od 10.000 ljudi. U njima zaposlenje nalaze oni koji do posla najteže dolaze – stariji od 50 godina, žene žrtve porodičnog nasilja, mladi sa intelektuelnim poteškoćama i osobe s invaliditetom. Iskutsvo koje imaju je nedostatak Zakona o socijalnom preduzetništvu i podrška društva da bi opstali na tržištu i bili konkurenti.

Jedan od dobrih primera je socijalno preduzeće „Ruža“ iz Vlasotinca koje se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda. Ova poslovna godina za „Ružu“ je uspešnija od prethodne.

„Radimo i praznikom i subotom i nedeljom, zavisi od narudžbine, tako da smo stalno u poslu i za nas nema odmora. Još to nije firma koja stoji na zdravim nogama, još uvek nam je potrebna pomoć sa strane, s obzirom da fali taj zakon o socijalnom preduzetništvu i te subvencije koje bi trebalo da dobijemo od države. Zato svake godine koristimo pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje kroz javne radove“, kažu u socijalnom preduzeću „Ruža“.

Socijalna preduzeća su, praktično, jedina šansa za sve one kojima je pronalaženje posla veoma teško. Ali, bez podrške sa strane, ta preduzeća će teško opstati na tržištu.

„U iščekivanju zakona o socijalnom preduzetništvu, ono na čemu je neophodno da radimo u narednom periodu to je pre svega podizanje svesti o značaju socijalnih preduzeća, zatim da radimo na njihovom umrežavanju, na promovisanju primera dobre prakse kao i na unapređenju izvora finansiranja socijalnih preduzeća, jer za sada ona se finansiraju najčešće iz nevladinog sektora, donacija i programa“, objašnjava direktorka Sektora preduzetništva u PKS Branislava Simanović.

Ona misli da bi bilo dobro kada bi u određenom trenutku sva preduzeća koja posluju na ovaj način dobila konkretnu pomoć od države u vidu grantova ili subvencija. kao primer ona navodi mogućnost da se za dve godine zapošljavanja invalida ne plaća penziono i socijalno, ili da se dobije novac za neku vrstu opreme, ili opet na neki drugi način podstiču ta preduzeća.

Takođe, postoje predlozi i da država pomogne konkurentnost socijalnih preduzeća putem realnih ekonomskih stimulacija.

„A to je intervencija u sferi PDV-a, umanjenje PDV-a za te ljude koji se bave socijalnim preduzetništvom, ukidanje svih poreza i doprinosa sem za zdravstveno i penziono osiguranje, pozitivna diskriminacija kod učešća na javnim nabavkama. Mislim da smo zreli, državna kasa je spremna da podrži jednu takvu inicijativu i otvaranje jednog potpuno novog trećeg sektora privređivanja“, smatra ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić.

U razvijenoj Evropi socijalno preduzetništvo je način za smanjenje nezaposlenosti. Kod njih u tom sektoru radi više od 14 miliona ljudi, a njegovo učešće u BDP-u čini oko 10 odsto. Srbija u toj statistici beleži tek 0,2 procenta.