Dušica Milenković, predsednica Udruženja građana ,,Etno Rasina“: Modeli socijalnog preduzetništva daju konkretne i merljive rezultate, neophodna veća podrška
Udruženje „Etno Rasina“ bavi se promocijom rukotvorina i očuvanjem tradicionalnih načina izrade odevnih predmeta, suvenira i predmeta za opremanje enterijera. Njihov cilj je očuvanje starih zanata, kao što su tkanje, pletenje, heklanje, grnčarstvo, intarzija u drvetu, zlatovez, kosovski vez i beli vez, ali i negovanje savremenih tehnika poput dekupaža, crtanja na staklu i tekstilu, kao i izrade nakita.
Sa Dušicom Milenković, diplomiranim pravnikom i predsednicom Udruženja „Etno Rasina“, razgovarali smo o starim zanatima, poteškoćama u radu, ali i o značaju edukacije i razvoju socijalnog preduzetništva.
– Udruženje čini grupa posvećenih žena i muškaraca – proizvođača rukotvorina, a postoji više od 20 godina, formalno od 2005, a pravno od 2007. godine. Tokom tog perioda učestvovali smo na brojnim manifestacijama, izložbama i promocijama širom Srbije i inostranstva, na kojima smo organizovali radionice, izložbe i modne revije. Poseban akcenat stavljamo na edukaciju i socijalno preduzetništvo – naš rad podstiče proizvodnju rukotvorina kao perspektivne delatnosti i omogućava članovima da ostvare prihode, ali i da doprinesu zajednici – kaže Dušica Milenković.
Kroz brojne radionice, kako ističe, značajan broj korisnika uključuje se u proces edukacije:
– Od samog osnivanja, Udruženje „Etno Rasina“ aktivno radi na uključivanju osoba iz osetljivih društvenih grupa, uključujući i osobe sa poteškoćama u razvoju. Na godišnjem nivou organizujemo između dvadeset i dvadeset pet radionica, kroz koje smo mnogim korisnicima omogućili da steknu nova znanja i veštine. Ovim programima podržali smo desetine osoba, pružajući im priliku za privremeni radni angažman, ali i za razvoj samopouzdanja i osećaja pripadnosti zajednici. Naš rad ima i elemente radne terapije, što je posebno značajno za osobe koje su prošle kroz različite životne izazove.
„Etno Rasina“ sarađuje sa brojnim udruženjima i organizacijama:
– Od 2009. godine uspešno sarađujemo sa Osnovnom organizacijom gluvih i nagluvih Kruševac, a od 2012. i sa Savezom slepih Kruševac. Tokom godina, veliki broj radionica održan je i u Gerontološkom centru Kruševac. Udruženje „Osmeh na dlanu“, koje okuplja osobe sa Daunovim sindromom, takođe je jedan od naših važnih partnera, sa kojim smo ostvarili kontinuiranu i značajnu saradnju. Česti smo gosti i u Specijalnoj školi „Veselin Nikolić“, kao i u centru za osobe sa invaliditetom, gde kroz kreativne radionice doprinosimo inkluziji i aktivnom učešću korisnika. Učestvovali smo i u šest projekata čiji su nosioci bila udruženja sa Kosova i Metohije, a koji su finansirani od strane stranih donatora. Takođe, realizovali smo kurseve namenjene ženama sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i ženama iz ruralnih sredina, pružajući im priliku da steknu nova znanja i ekonomski se osnaže.
Najveći problemi sa kojima se udruženje suočava, kako Milenkovićeva navodi, jesu finansijska održivost i nedovoljno razvijeno tržište:
– Najčešći izazovi odnose se na finansijsku održivost i nedovoljno razvijeno tržište za rukotvorine kao privrednu delatnost. Iako postoji interesovanje, ova oblast još uvek nije dovoljno prepoznata kao ekonomski potencijal. Izazov predstavlja i projektno finansiranje, kao i administrativni zahtevi koji iziskuju dodatno vreme i resurse. Uprkos tome, uspevamo da prevaziđemo prepreke zahvaljujući saradnji sa donatorskim organizacijama, kao i podršci lokalne samouprave, privrede i kulturnih institucija Rasinskog regiona. Naše učešće na brojnim manifestacijama, kao i organizovanje tematskih izložbi (poput „Srpski peškir“, „Srpska košulja“, „Srpsko tkano“ i drugih), doprinosi vidljivosti našeg rada i održivosti udruženja.
Socijalna zaštita, prema mišljenju naše sagovornice, beleži određene pomake, ali je i dalje nedovoljno razvijena:
– Socijalna zaštita u Srbiji ima izvesnih pomaka, ali je i dalje nedovoljno razvijena, posebno kada je reč o aktivnom uključivanju korisnika u društvo kroz rad i edukaciju. Naše iskustvo jasno pokazuje da modeli socijalnog preduzetništva daju konkretne i merljive rezultate u rešavanju ekonomskih, obrazovnih i socijalnih problema u zajednici. Ipak, organizacije koje rade na terenu i dalje se suočavaju sa nedostatkom sistemske i kontinuirane podrške. Finansiranje je često projektno i kratkoročno, bez dugoročne sigurnosti koja je neophodna za ozbiljan i održiv rad. Takođe, saradnja između institucija i udruženja još uvek nije na nivou koji bi omogućio pun efekat socijalnih programa.
Dušica dodaje da je neophodno da država prepozna značaj socijalnog preduzetništva i preduzme konkretne mere:
– Smatramo da je neophodno da država prepozna značaj socijalnog preduzetništva ne samo deklarativno, već kroz konkretne mere. To podrazumeva stabilnije finansijske mehanizme, ali i osnivanje svojevrsnih inkubatora za socijalna preduzeća i udruženja koja posluju po tom principu. Bez takve podrške, mnoge dobre inicijative ostaju ograničene ili kratkog daha, uprkos očiglednim rezultatima i velikom društvenom značaju. Ulaganje u kreativne i zanatske delatnosti, kao i u programe socijalne inkluzije, ne bi trebalo posmatrati kao trošak, već kao dugoročnu investiciju u stabilnije i solidarnije društvo.
Za kraj, Dušica Milenković ističe da, uprkos svemu, socijalno preduzetništvo ima solidnu osnovu i perspektivu:
– Socijalno preduzetništvo u Srbiji ima solidnu osnovu i perspektivu, što potvrđuje i naš dugogodišnji rad. Kroz udruženje već godinama primenjujemo ovaj model – povezujemo ekonomsku aktivnost sa jasnom socijalnom misijom, gde članovi kroz svoj rad ostvaruju prihode, ali i doprinose rešavanju problema u zajednici. Međutim, za dalji razvoj potrebna je snažnija institucionalna podrška, bolji zakonski okvir i veća promocija ovog koncepta. Uz adekvatnu podršku, socijalno preduzetništvo može postati značajan segment ekonomije i društvenog razvoja.
Tekst se objavljuje u okviru projekta „Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj”. Projekat sprovodi Smart kolektiv u partnerstvu sa organizacijama Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt” Kruševac i Kolping Društvo Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove Evropske unije.
