Socijalna ekonomija u Evropi

Socijalno preduzetništvo doprinosi razvoju ekonomije zasnovane na solidarnosti i na taj način pomaže državama-članicama da postignu niz ključnih ciljeva Evropske unije kao što su stvaranje i očuvanje radnih mesta, društvena uključenost i inovativnost, ruralni i regionalni razvoj, zaštita životne sredine i dr. Ovaj model poslovanja se u Evropi sve više širi, dobija na značaju i može se smatrati jednim od temelja evropskog projekta integracije.

U većem delu Evrope je prihvaćena potreba za postojanjem drugačijih, neklasičnih vidova poslovanja koja se ne zasnivaju isključivo na stvaranju profita. Nisu svi ljudi podjednako u stanju da ravnopravno učestvuju u tržišnoj utakmici iz različitih razloga – zdravstvenih, obrazovnih, egzistencijalnih i dr. Principi liberalne ekonomije nisu univerzalno primenljivi svuda i na svakom mestu, postoje značajni delovi zajednice koji su osobeni i neretko na margini, ali ipak imaju potrebu da se na odgovarajući način uključe u normalne tokove života i poslovanja.

U poslednjih trideset godina u Evropi se sve više obraća pažnja na socijalnu ekonomiju kao način da se ublaže posledice globalizacije, tehnološkog napretka i ekonomskih kriza. I pored toga, situacija se i dalje razlikuje od države do države po pitanju postojanja zakonskog okvira, finansijskih i drugih mera podrške, i do danas nije usaglašena i usvojena opšteprihvaćena definicija socijalne ekonomije.

Smatra se da trenutno oko 2 miliona pravnih lica u državama-članicama Evropske unije, koja predstavljaju oko 10% svih pravnih lica, posluje po principima socijalne ekonomije i zapošljava preko 14 miliona radnika, što čini 6,5% zaposlenih u Evropskoj uniji.

U svojim Zaključcima od 7. decembra 2015. godine Savet za zapošljavanje, socijalnu politiku, zdravstvo i potrošačke poslove Saveta Evropske unije (EPSCO) pozvao je države-članice i Evropsku komisiju da “ustanove, primenjuju i dalje razvijaju odgovarajuće Evropske, nacionalne, regionalne i/ili lokalne strategije i programe za jačanje socijalne ekonomije, socijalnog preduzetništva i socijalne inovacije“. U istom dokumentu se podstiče konstruktivni dijalog između Evropskih, nacionalnih, regionalnih i/ili lokalnih vlasti i svih drugih zainteresovanih strana, koji prema Savetu treba da se usmeri na sledeće strateške oblasti: svest, prepoznavanje i obrazovanje, socijalne inovacije, regulatorno okruženje i pristup finansijama.