Zašto socijalna ekonomija i socijalno preduzetništvo?
“Kad god društvo “zaglavi“ ono treba preduzetnika / preduzetnicu koji/a će da uvidi priliku, da svoju viziju pretvori u realnu ideju, potom u stvarnost i u konačnom u novi obrazac širom društva… Mi trebamo takvo preduzetničko vođstvo … To je posao socijalnih preduzetnika.“
Bill Drayton, osnivač prve globalne
organizacije za socijalno
preduzetništvo „Ashoka”
Ne postoji opšte prihvaćeno shvatanje socijalnog preduzeća, ali jedna od najboljih definicija je ona koju daje EMES (European Research Network):
„Socijalna preduzeća su privatne organizacije koje ne posluju radi ostvarivanja profita, a pružaju robu ili usluge koje su direktno povezane sa njihovim eksplicitnim ciljem da rade za dobrobit zajednice. Ona se oslanjaju na kolektivnu dinamiku koju stvara nekoliko vrsta stejkholdera koji su u njihovim upravljačkim telima i koji visoko vrednuju autonomiju ovih preduzeća i snose ekonomske rizike povezane s njihovom delatnošću“.
Socijalno preduzetništvo – pojam i karakteristike
Socijalno preduzetništvo predstavlja relativno novu formu poslovanja, koje može da se odnosi na sve pravne forme poslovnih subjekata – zadruge, udruženja građana, fondacije, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poslovni inkubatori i zavisna/spin off preduzeća, razvojne agencije, društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o) i dr.
Socijalno preduzetništvo je poslovanje sa idejom da se putem ulaganja profita nastalog putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasna društvena misija. To znači da zarađena sredstva ne služe uvećanju imovine pojedinaca, već se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i zdravstvene usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici itd. Socijalno preduzetništvo se bavi prepoznavanjem i rešavanjem društvenih problema kao što su isključenost, siromaštvo, nezaposlenost i dr. uz primenu inovativnih metoda i strategija.
U Srbiji dugo nisu razvijeni pravni i metodološki okvir za socijalnu ekonomiju. Narodna skupština Republike Srbije je početkom februara 2022. godine usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu prema kome subjekt socijalnog preduzetništva obavlja poslove u različitim oblastima kojima se doprinosi ostvarenju društvene uloge socijalnog preduzetništva, a naročito obavlja delatnosti kojima se omogućava ostvarenje socijalne, kulturne, ekonomske i radne uključenosti pripadnika društveno osetljivih grupa i zadovoljenje njihovih drugih specifičnih potreba, kao i ostvarenje drugih identifikovanih opštih interesa unutar lokalne zajednice i na republičkom nivou.
Zakonom su, između ostalog, definisani kriterijumi i način i postupak za ostvarivanje zvaničnog statusa socijalnog preduzetnika. Primena Zakona je započeta u novembru 2022. godine. Agencija za privredne registre Republike Srbije je zadužena za proces registracije i vodjenja Registra koje u trenutku pisanja ovog teksta (januar 2023. godine) još nije zaživeo.
Ko može da postane socijalni preduzetnik?
Do sada je za ovaj model poslovanja najviše prihvaćen pojam “socijalno preduzetništvo“ koji može da dovede u zabunu neupućene, budući da je preduzetništvo i jedan od zakonskih vidova poslovanja u Srbiji. Neupućeni bi mogli da pomisle da na ovaj način mogu da posluju samo preduzetnici što nije tačno, pošto po principima socijalne ekonomije može da posluje svako pravno lice – od udruženja, fondacija, zadruga do klasičnih vidova poslovanja kao što su preduzetnici, ortačka društva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i dr.