Udruženje građana „Evrokontakt“ je krajem decembra, 2022. godine pokrenulo rad Centra za socijalno preduzetništvo Kruševac, kao prve specijalizovane institucije te vrste u zemlji, sa ciljem da pomogne budućim socijalnim preduzetnicima da pokrenu poslovanje po tom modelu i onima koji već posluju po tom modelu, da im pomogne oko unapređenja tog poslovanja i ostvarivanja njihovih ciljeva.
„Ovo je praktično početak institucionalizacije socijalnog preduzetništva u lokalnoj zajednici i mi imamo nameru da Centar povežemo sa svim relevantnim faktorima lokalne zajednice preko Saveta Centra za socijalno preduzetništvo, koji čine devet članova iz različitih sektora – od lokalne samouprave do civilnog i poslovnog sektora.“ – govori dr Nenad Krstić, predsednik „Evrokontakta“ i inicijator razvoja socijalnog preduzetništva u centralnoj Srbiji.
Centar za socijalno preduzetništvo Kruševac planira da obavlja sledeće aktivnosti:
- Savetodavna podrška potencijalnim i postojećim socijalnim preduzetnicima,
- Podrška budućim socijalnim preduzetnicima prilikom registracije i početka rada,
- Organizacija zajedničkih aktivnosti u nastupu prema drugim zainteresovanim stranama,
- Javno zagovaranje za stvaranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u lokalnim zajednicama,
- Organizovanje edukativnih aktivnosti (predavanja, radionice i dr.) na temu socijalnog preduzetništva,
- Organizovanje istraživanja o socijalnom preduzetništvu,
- Promocija socijalnog preduzetništva i
- drugi poslovi u vezi razvoja socijalnog preduzetništva.
Od navedenih, svakako bitnih aktivnosti u ovom pionirskom poslu u Srbiji, možda možemo posebno naglasiti važnost javnog zagovaranja, jer je očevidno da i dalje postoji, pored načelnog shvatanja značaja ove oblasti poslovanja, neka vrsta „komunikacionog šuma“ u vezi bazičnih pojmova. To se pre svega odnosi na isticanje uloge opština kao osnivača i privrednih delatnosti javnog sektora, što svakako ne spada u domen pravog socijalnog preduzetništva, koje je bazirano na inicijativi „odozdo na gore“ (bottom – up, engl.) što je zapravo i karakteristično civilnom sektoru. Koji, u ovom slučaju, na inicijativu predstavnika društveno i socijalno ugroženih grupa (OSI – osobe sa invaliditetom, nacionalne manjinske zajednice, nezaposlene žene/mladi/stari – pred ostvarivanja penzije, izbegla i raseljena lica…) za dostojanstvenim životom baziranim na pravu na rad kao jednom od osnovnih ljudskih prava, samostalno pokreće poslovnu inicijativu koja je istovremeno i bliska ostvarenju misije organizacije, ali i dovoljno profitna da bi se pozicionirala na tržištu.
U tom slučaju, javni sektor treba da stvara povoljno, odnosno stimulativno okruženje (donacije za pokretanje posla, poreske olakšice, povoljnu upotrebu javnih prostora…) u saradnji sa stručnim inicijativama poput činjenično primera dobre prakse „Evrokontakta“, takođe predstavnika civilnog sektora, kako bi se olakšao prezahtevni sistem javne administracije, ali i finansijski resursi lokalne zajednice. Jer, umesto da se sredstva građana samo usmeravaju ka pomoći ugroženoj grupi, ona se i uvećavaju dodatnim prihodima koje ista grupa ostvaruje. Uz svest o samostalnom prihodu istih, umesto „socijalne pomoći“ kako je do sada i bio slučaj. Na taj način i sami građani, razvijaju svoje filantropske vrednosti, jer će im biti svakako značajnije da sami biraju kojem će socijalnom preduzeću dati doprinos (kupovinom proizvoda ili usluge), nego da im država automatski preko poreskog sistema odbije od zarade deo, koji se posle na osnovu sistemskog delegiranja usmerava.
Jer, ako građani evropske zajednice mogu sami da odluče da kupe polovnu garderobu u „Karitasovoj“ ili „Oksfamovoj“ prodavnici, ne zbog konzumerske potrebe nego zbog podrške njihovim humanitarnim misijama, zašto se ne bi na isto odlučili i prilikom kupovine zimnice ovdašnjih nezaposlenih žena ili plaćanjem usluge fotokopiranja udruženja osoba sa invaliditetom?
O navedenom poentira i dr Krstić:
„U prošlosti je bilo pokušaja pokretanja takve institucije, ali do sada nije bilo značajnog uspeha. Računamo da je usvajanjem Zakona o socijalnom preduzetništvu u februaru 2022. godine napravljen jedan okvir, jer korisnik pre svega treba da bude lokalna zajednica kroz one atribute socijalnog preduzetništva koji su prihvaćeni i u Evropi i kod nas, a to je pre svega zapošljavanje socijalno ugroženih grupa koji su opterećenje za zajednicu kao korisnici pomoći.
Na ovaj način, ukoliko bi uspeli da ih zapošljavamo, oni bi umesto da budu korisnici sredstava iz lokalne zajednice za pomoć, praktično postali punioci budžeta. S druge strane, imamo i posebnu kategoriju osoba sa invaliditetom kojima je potrebno da ostvare pet godina radnog staža da bi ostvarili pravo na invalidsku penziju, što je često njima problem, a kroz ovaj vid poslovanja bi isto bilo lakše za njih. S druge strane, specifičnost je i u ostvarivanju ciljeva same lokalne zajednice, jer je važno da ona cela napreduje, a posebno određenim slojevima društva kojima treba da se pomogne u njihovoj inkluziji u lokalnu zajednicu, što je često problem za određene društveno ugrožene grupe i njihove porodice“ – zaključuje inicijator Centra.
Pored toga, „Evrokontakt“ je u februaru ove godine primljen u Evropsku mrežu socijalnog preduzetništva i solidarne ekonomije “Diesis“ iz Brisela. Kontakti su već postojali četiri godine, predstavljen je rad i putem apliciranja su primljeni kao članica. „Evrokontaktu“ je prijem jako važan, jer želi da bude u skladu sa primenom propisa koji postoje u Evropi, ali i zbog umrežavanja sa sličnim evropskim organizacijama koje se bave razvojem ove važne oblasti. Takođe, u narednom periodu oni planiraju da iskoriste ovo strateško članstvo za nove projekte kojima će dalje razvijati socijalno preduzetništvo na nivou lokalnih zajednica cele Srbije.
„Imamo primer Udruženja distrofičara Rasinskog okruga sa sedištem u Kruševcu, koje već godinama razvija neke druge delatnosti od kojih stiče prihode od kojih pomaže svojim članovima i pomaže radu udruženja za koji su potrebna sredstva. Oni rade na prikupljanju i reciklaži plastične ambalaže, prikupljanju staklene ambalaže, izradi ručnih tvorevina poput čestitki i stilizovanih čaša… Imaju dosta proizvoda, ali je njima najveći problem – kako da prodaju to? Mi smatramo da tu možemo dosta da im pomognemo.“ – navodi praktični model rada, dr Krstić iz „Evrokontakta“.
Jedna od prvih narednih aktivnosti Centra biće javno zagovaranje lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu da uz pomoć svojih zakonskih nadležnosti i uz upotrebu resursa sa kojima raspolažu, ostvare stimulativni ambijent za razvoj socijalnog preduzetništva na svojoj teritoriji.
POP Forum tim
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Udruženja građana za podršku evropskim integracijama ‘’Evrokontakt’’ iz Kruševca pod nazivom “Kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu”. Projekat je finansijski podržala Fondacija ‘’Trag’’ iz Beograda kroz program ‘’Pokret Polet’’.
Foto: Evrokontakt arhiva – naslovna (Mini-sajam socijalnog preduzetništva koji je Evrokontakt organizovao u Kruševcu 05.11.2021. godine), foto 01. (Konferencija za medije prvog srpskog Centra za razvoj socijalnog preduzetništva, dr Nenad Krstić – u sredini, sa saradnicima).
Preuzeto sa: POPforum